Luča mikrokozma

Luča mikrokozma je poema Petra II Petrovića Njegoša nastala u proleće 1845. Kao i svako poetsko delo, „Luča“ je manje filozofsko saznanje o biću sveta, a više izraz samog pesnikovog bića i njegovih intelektualnih preokupacija. Mnogi stavovi Njegoševog estetičko-filozofskog sistema razvijeni su baš u ovom delu: učenje o preegzistenciji, panestetizam, nemoć pred obuhvatom beskonačnosti, poistovećenje estetičkog i božanskog. Iako na izgled klasicistički spev, „Luča“ je u suštini romantičarsko, izrazito subjektivno delo, u koje pesnik prenosi vlastite emocionalne i životne drame.